F R A N E   D E L A L L E
 
Uvod

Rođen u Trogiru, u sunčanoj Dalmaciji, 1. marta 1929.


Skoro 60 godina je svakodnevno stvarao. Njegov moto "Nulla dies sine linea" (u njegovom slučaju nijedan dan bez crteža), odražavao je njegovu izuzetnu energiju i nezadrživu želju da svaki momenat života posveti onome što zna i voli - umetnosti.

Odrastao je u skromnoj, građanskoj porodici, ponosnoj na svoje poreklo i status u gradiću u kome kao da se vreme zaustavilo, gde su se pričale priče o srednjevekovnim plemićima, opsadi Saracena i ruci Svetog Ivana, dolasku Napoleonove vojske.

Neko je rekao da "u porodici Delalle i mačke crtaju", misleći pri tome da se veština i sklonost ka umetnosti proteže kroz nekoliko generacija. Ta činjenica, kao i kvalitetni amaterski radovi njegovog oca Vjekoslava, opredelili su ga da pohađa srednju umetničku školu u Splitu i kasnije, akademiju primenjenih umetnosti u Zagrebu.
Nakon oluje
Kombinovana tehnika, 100 x 70cm, 1996.

Izuzetno nemirnog i znatiželjnog duha, oprobao se u mnogim oblastima likovne i primenjene umetnosti: Po njegovom dizajnu rađeni su enterijeri luksuznih hotela i kuća, kongresnih centara, naučnih instituta, muzeja i drugih javnih zgrada u Jugoslaviji, Rusiji, Češkoj, Sjedinjenim Državama, Zimbabveu, Egiptu, Tanzaniji i još 15-tak zemalja.
Dosledan stavu da umetničko delo mora činiti sastavni deo enterijera, kako je to bilo uobičajeno u periodu Renesanse kojim je bio fasciniran, nalazio je načina da, u okviru enterijera koje je sam projektovao, ili u saradnji sa arhitektima, nadje mesto za slike, tapiserije ili skulpture koje je potom stvarao sa ciljem da se prostor obogati i u njega unese simbolika adekvatna nameni.

Obzirom da se u većini slučajeva radilo o velikim prostorima i njegovi radovi su bili izuzetnih dimenzija. Tako je nastala i tapiserija sa motivima iz bogate istorije Iraka, za hol kongresne dvoranu nedaleko od Bagdada, koja je po svojoj veličini od 1.242 m2, zauzela mesto u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveća na svetu.
Ništa manje nisu slikarije u posebnim tehnikama rađene za kongresni centar u Akri, Gana, od 200 m2, dekorativna zavesa visine 20m koja krasi hol dvorane u kongresnom centru u Harareu ili skulptura od čelika i aluminija na zidu unutar brane Đerdap površine 920 m2.

Rešavajući tehničke probleme prilikom izrade slika ili skulptura velikih dimenzija, izumeo je nekoliko potpuno novih tehnika, kao što je crtež na aluminiju, primenjen na kompoziciji za Muzej arheoloških spomenika u Splitu i palati Beogradjanka, ili pastel presvučen zaštitnim slojem koji mu osigurava dugovečnost, primenjen na scenskoj zavesi Kazališta u Dubrovniku.

Svetlost, jarke boje i kontrasti Dalmacije njegovog detinjstva uvek su billi utkani u sve što je radio. Širina mora pored kojeg je odrastao, od njega je načinila večitog putnika za koga je samo mali broj zemalja ili znamenitosti na planeti ostao neposećen. Tokom susreta sa drugim narodima i kulturama, beležio je crtežom sve što je video a njegova umetnost je time dobijala karakteristike onoga što danas popularno zovemo "multikulturalnost", stavljajući u prvi plan osnovne ljudske vrednosti.

Posebno poglavlje u njegovom stvaralaštvu su mali formati, rađeni u kombinovanoj tehnici tempere i pastela, mahom pejsaži primorja, religiozne i mitske scene. Dokazavši se, tokom više decenija bavljenja enterijerom i velikim formatima dekorativne umetnosti kao vrsni umetnik u ovim oblastima, svojim radom na malim formatima, u poslednjim godinama života, pokazao nam je da je u svojoj suštini istinski slikar. Za mnoge je taj deo opusa i najbolje što nam je ostavio.

Ako se srećnim može smatrati onaj ko svoj vek provede baveći se onim što voli, onda je moj otac bio vrlo, vrlo srećan čovek.

Preminuo je u Beogradu, 3. oktobra 2008. godine.
  Delalle Darko, sin